Radu volim i negujem često

Prođe zima i dođe proleće,
na livadi procvetalo cveće,
a u mojoj bašti iznenada,
procvetala jedna bela rada.

Procvetala u najlepšoj bašti,
procvetala i u mojoj mašti,
oči moje samo nju gledaju
i ljubavi njenoj se nadaju.

Srce moje prepuno je sreće,
srce moje nikad drugoj neće,
pokloniti ljubav koju ima,
zar to nije,bože,jasno svima.

Radu volim i negujem često,
za nju moram sačuvati mesto,
u svom srcu do prve jeseni,
pa će onda brale da se ženi.