Hej,koliko sreće si mi dala

Upoznah te kod drugara svoga,
prođe skoro deset godinica.
Pamtim ženu prelepih očiju,
duge kose i rumenog lica.

Gledala si prema meni tada,
kao vila prema milom bogu.
Taj je pogled ostao u srcu
i bez njega živeti ne mogu.

Osmeh mi se oteo sa lica,
U grudima srce zaigralo,
Uzeh te za ručicu, srećo,
I tad mi je sunce zasijalo.

Hej, koliko sreće si mi dala,
do ovoga predivnog venčanja.
Neka dušo uvek bude tako,
živet ćemo i lepo i lako.