Nek pričaju srećo

Tebi dadoh sve što imah tada,
ljubav , ponos , dušu pa i telo,
lepotice moja duša ti je mlada,
što bi više srce poželelo.

Dala si mi i to svoje blago,
bila samnom celog božjeg dana,
što bih onda svoje srce lago,
ja te volim , pa zar je to mana.

Pričali su prijatelji moji,
izmišljali svakojakog smeća,
ali mi se volimo baš u inat svima,
naša ljubav zbog tog je sve veća.

Nek pričaju srećo ,što im srce hoće,
znaj da te volim i dajem ti sebe,
volim te srce moje kao zrelo voće,
u srcu je ljubav samo za tebe.