Rastanak

Gledam mobilni telefon,sat i ostale vremenske sprave.
Tvoj glas u tišini nestaje ,
a predamnom sati užasa i strave,
do sudnjega dana kad moj život prestaje.

A trebala je samo jedna razumna glava,
da sagleda odnos naš.
Zar se morala desiti takva strava,
da saznam kome pripadaš.

Javi se ponekad da kako si znam.
Javi se ali ne tako često.
Da manje patim ovako užasno sam,
dok na onom svetu ne zauzmem svoje mesto.

A onda ćeš valjda znati
ko te je naj više voleo i kome si bila kraljica.
Otišla si s nekim ko te ne zaslužuje,
dok mene, gore u paklu, čeka samica.

Zbogom ljubavi moja za sva vremena.
Videti se nećemo nikad više.
Jer brzo propada ovo srce u grudima,
koje samo za tebe diše.

Još par sati života moga
bit će posvećeno samo tebi.
Odlazim ,ipak srećan,znajući da te nikada niko,
tako silno voleo ne bi.

A ti ćeš biti srećna zauvek.
Dok budem putovao to saznanje će biti mojoj duši lek.
A jedna budala više ili manje, ma koga to briga sad.
Idem, žurim lagano u svoj večiti mir u svoj večiti hlad.